Dragi budući brucoši! Studiranje će biti najuzbudljivije razdoblje u vašem životu.Ovo je period kada krojite svoju sudbinu, kada samostalno odlučujete o mnogim stvarima, a pre svega o tome šta ćete raditi u svom životu i kako ćete to ostvariti.

Ljudi iz Job info centra su tu da vam olakšaju izbor budućeg fakulteta i usvajanje novih znanja. Zato smo kreirali sažet vodič za buduće studente tj brucoše širom Srbije. Ako je pred tobom prva godina na fakultetu, ili prosto tražiš  studentski vodič, pobrojali smo korisne informacije o studiranju, počevši od toga šta znači biti student, kako izabrati fakultet, kako izgleda prijemni ispit na fakultetu, kako izvršiti upis nakon polaganja prijemnog ispita, dokumentacija potrebna za upis, šta su ESPB bodovi , Bolonja, ali i zašto su važne informacije odnosno iskustva studenata sa fakulteta.

Kako odabrati fakultet

Verujemo da je izbor buducih studija jedna od najvećih i najstresnijih odluka svakog srednjoškolca i njegovih roditelja. Svi polako, već od treće godine odlučuju koji će fakultet upisati. Ako ste završili srednju školu ove godine verovatno već pripremate prijemni ispit za fakultet iii ste ga već polagali. Ako postoji i najmanja sumnja da Ii upisujete baš fakultet koji će biti po vašoj meri, predlažemo vam da prođete u glavi kroz sledeća pitanja koja će vam dati jasniju predstavu šta dalje nakon srednje škole.

PITANJE BROJ 1- Da Ii sam uradio/ la profesionalnu orijentaciju?

Šta će mi profesionalna orijetacija,valjda ja znam za šta sam?! Pa, recimo da sam i ja mislio da su jezici ono sto je bas za mene jer sam išao na takmičenja iz jezika u osnovnoj i srednjoj školi, ali istina je da ćete jezike naučiti i ako ih ne studirate, ako to želite. Da sam znao šta studije jezika podrazumevaju i koliko je prevođenje nešto što apsolutno nema veze sa mojim sklonostima nikad ne bih upisao fakultet za  jezike. I sve bi to bilo mnogo lakše da sam tada popričao sa nekim ko bi me uputio i posavetovao šta sa svim mojim talentima i sklonostima, vrlinama i manama, aktiv­nostima i okolnostima da radim nakon srednje škole. Osnovne studije treba da budu čvrsta baza za dalje usavršavanje u određenoj oblasti kroz master studije iii karijeru. 

Baza vam ne sme biti nešto što ne volite, što će vam brzo dosaditi i što ćete napustiti u najboljem slučaju za godinu dana,a u najgorem slučaju nakon 10 godina bezuspešnog studiranja.

Tako da, ako ne želite da trošite svoje vreme (pod ovim mislim godine i godine živo­ta) i novac (uglavnom novac svojih roditelja koji će vam zadavati hard times kad god ne izađete na ispit ili ga padnete), ja se nadam da ćete me poslušati i uraditi pro­fesionalnu orijentaciju. U našem gradu to rade psiholozi i karijerni savetnici u našim školama , Nacionalnoj sluzbi za zaposljavanje i u Job Info Centru. Psiholozi koji obavl­jaju profesionalnu orijentaciju na osnovu tumačenja testova koje ste uradili i obavljenog intervjua pružiće Vam podršku i pomoći da shvatite da Ii izborom zanimanja iii obrazovnog profila idete u pravom smeru.

Pravilan i adekvatan izbor fakulteta , tokom studiranja pružiće vam zadovoljstvo jer učite ono što volite ili za šta ste sposobni a kasnije to zadovoljstvo preneće se i to­kom obavljanja samog posla.

PITANJE BROJ 2 – Koji fakultet upisujem i šta o njemu kažu studenti?

Nažalost, to što je visokoškolska ustanova akreditovana od strane države (o onima koji to nisu ne želim ni da trošim reči), to ništa ne govori o kvalitetu programa na istoj iii o njenoj rangiranosti. U svetu postoji nekoliko lista koje rangiraju univerzitete, neke prema opštim faktorima (overall ranking), a neke prema predmetima (ranking by sub­ject). Najpoznatije dve liste su QS lista i Šangajska lista. U principu, ocenjuju se četiri faktora a to su: research (istraživanje), teaching (učenje), employability (zapošljivost) i internationalization (međunarodna saradnja). Od skoro je uvedena i kategorija inno­vation (inovacije) kao bitan faktor pri ocenjivanju univerziteta širom sveta . Dakle, nije samo bitno šta ćete studirati nego i gde ćete studirati. Student experience (studentsko iskustvo), odnosno iskustva studenata fakulteta za koji se odlučite, bi trebalo da budu jedan od ključnih faktora odabira.

Neki od nas znaju od malena koji fakultet će upisati, a neki od nas ne znaju do pos­lednjeg trenutka. Bitno je verovati svojim instinktima i možete da porazgovarate sa svojim roditeljima, prijateljima, karijernim savetnicima, sadašnjim studentima na određenim fakultetima o tome šta vi mislite i šta bi bio Vas izbor.

PITANJE BROJ 3 – pitanje finansija

Treći faktor su, nažalost, finansije. Finansije imaju veliku ulogu u vašem odlučivanju, i ponekad od toga da Ii smo upali na buđet iii ne, zavisi da Ii ćemo upisati fakultet koji volimo. Cena školarina nisu nimalo naivne za samofinansirajuće studente, ali ukoliko se vi tu pronalazite, pokusajte da pronadete neko rešenje za taj problem. Neki studen­ti pronađu honorarni posao da pomognu roditeljima pri plaćanju školarine, dok drugi uzmu studentski kredit. Sve ovo nije nimalo lako, i iz tog razloga se treba dobro pri­premiti za prijemni ispit i potruditi se da ga uradite što bolje da biste upali na budžet.

PITANJE BROJ 4 – Koliko želiš zarađivati?

Želiš Ii mnogo zarađivati u životu? Ako ti je to glavni motiv, nije baš pametno odabrati neke studije i zanimanja koja ne zarađuju mnogo. Ali ako želiš život posvetiti poslu u kojem ćes uživati i voleti ga obavljati, izbor zani­manja i buduće profesije ne mora da bude vođen samo količinom novca koju bi zarađivao.

PITANJE BROJ 5 – Šta kaže tržište rada?

Kojih je profesija najviše na tržištu rada? Ko se teško zaposljava, a ko uopšte ne mora čekati? Ako nisi idealista i ne težiš tome da postaneš revolucionar iii osoba koja će menjati svet, odaberi studije po ključu najlakseg zapošl­javanja. Pogledaj stranice sajta Nacionalne sluzbe za zaposljavanje i proveri koja su zanimanja najtraženija, čitaj u novinama i na portalima članke na ovu temu – o tome se piše i govori jako često.

PITANJE BROJ 6 – Čime sve mogu da se bavim nakon studija na određenom fakultetu?

Bilo da se radi o društvenim iii prirodnim naukama jasno je da posle određenog smera studija ne možete upisati  master u potpuno drugoj branši. Postoji mogućnost polaganja diferencijalnih ispita, ali je to teži put ako na pola studija shvatite da to što učite i nije baš ono čime biste želeli da se bavite u budućnosti. Mnogo su manje šanse da će vam se ovo desiti ako upisujete studije u inostranstvu iii se dobro raspitate o stopi zapošljivosti nakon studija na odredenom fakultetu . Na većini inostranih fakulteta predmeti su jasnije definisani, knjige iz kojih ćete učiti su pisane na osnovu poslednjih istraživanja iz određene oblasti, imaćete mnogo samostalnog rada i is­traživanja što podrazumeva da se mnogo pažnje polaže na sklonosti i interesovanja svakog pojedinačnog stu­denta. Ne, ne kazemo da u našem regionu ne postoje kvalitetne studije iz određenih oblasti, ali sigurni smo na osnovu činjenica da ćete učiti mnogo prevaziđenih metoda i teorije, a praktični rad je kao što je opšte poznato kod nas retka disciplina. Kao što smo već spomenuli,employability je merljiv faktor koji fakulteti u inostranstvu koriste da privuku studente da studiraju upravo kod njih (na primer ETH Zurich je 16 na svetskoj listi po zapošlji­vosti studenata, a Karlsruhe institute- for Technology zauzima 20. mesto).

PITANJE BROJ 7 – Networking / Međunarodna saradnja

Ukoliko upisujete fakultet u nekoj od zemalja našeg regiona proverite da Ii je u Erasmus sistemu razmene stu­denata, sa kojim univerzitetima sarađuje u inostranstvu, da Ii možete da odete i da na primer jedan semestar iii celu godinu provedete na nekom od fakulteta partnera vašeg matičnog fakulteta . Zašto je ovo bitno? Pre svega u ovome se ogleda otvorenost institucije za inovacije i pomoc studentima u sticanju međunarodnog iskustva koje je zaista veoma bitno. Druga stvar je da iako odete negde na semestar iii dva budete sigurni da će vam ispiti koje budete polagali u inostranstvu biti priznati kada se vratite u zemlju (dešavalo se naravno upravo suprotno našim studentima) . Pogledajte da Ii profesori imaju međunarodnog iskustva, da Ii ima nekog ko bi mogao da vam pomogne pri apliciranju iii barem savetom kuda da idete na usavršavanje. Sve ovo iz ove perspektive sada ne deluje naročito bitno, ali verujte mi na reč da jeste, i to zaista bitno.

Nemojte gledati kratkoročne ciljeve kao sto su  “jao, samo da položim prijemni i upišem bilo sta”! Vi nudite svo­je vreme i kapacitete na raspolaganje profesorima i ustanovama, praktično svoju budućnost stavljate u njihove ruke.Informišite se, učite vredno i pametno odabirajte . Uspeh neće izostati.

Upis na fakultet – uslovi, postupak, dokumentacija

Dragi drugari, u želji da vam olakšamo izbor, upis i srećan pocetak studija, pripremili smo za vas ovaj kratki vodič za buduće brucoše u kojem možete pronaći sve najvažnije informacije koje vam mogu olakšati prve studentske dane.

Na sledećim stranama možete pronaći najznačajnije informacije o studijama, smerovima, pravilnicima i potrebnim dokumentima, savete od suštinskog značaja kao što su uputstva za vađenje dokumenata, kao i najvažnije adrese na kojima se možete informisati o raznim temama vezanim za upis i kasnije studiranje .

Svake godine univerziteti vrše upis studenata u prvu godinu studijskih programa osnovnih akademskih i integrisanih akademskih studija na fakultete u sastavu Univerziteta u Srbiji. Pogledajte u nastavku koji su uslovi upisa na fakultete, kako teče ceo postupak upisa i koja vam je dokumentacija potrebna za upis.

Opste informacije o studiranju

Pravo na visoko obrazovanje imaju sva lica sa prethodno stečenim srednjim obrazovanjem. Visoko obrazovanje se ostvaruje kroz akademske i strukovne studije. Akademske studije osposobljavaju studente za razvoj i primenu naučnih, stručnih i umetničkih dostig­nuća, a strukovne studije imaju za cilj osposobljavanje studenata za praktičnu primenu znanja i veština u okviru radnih procesa. Akademske studije se ostvaruju na univerzitetima, a strukovne studije se pre svega odvijaju na visokim školama strukovnih studija, ali i na univerzitetima .

Studije prvog stepena su osnovne strukovne i akademske studije. U studije drugog stepena spadaju: specijalis­tičke strukovne, kao i diplomske (master) i specijalističke akademske studije, a studije treceg stepena su dok­torske akademske studije.

U prvu godinu osnovnih ili integrisanih studija na visokoškolskim ustanovama može se upisati lice koje ima sred­nje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju, odnosno lice koje ima srednje obrazovanje u četvorogodisnjem trajanju utvrđeno konkursom koji se objavljuje.

U prvu godinu osnovnih ili integrisanih studija na visokoškolskim ustanovama iz polja umetnosti može se upisati lice koje ima srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju, odnosno lice koje nema završeno srednje obrazo­vanje pod uslovima utvrđenim konkursom koji se objavljuje.

Školska godina počinje 1. oktobra i traje ukupno 12 meseci. Nastava traje 30 nedelja (podeljenih u 2 ili 3 seme­stra). Ukupan broj časova aktivne nastave u toku školske godine iznosi najmanje 600 časova. Nastava iz jednog predmeta traje od jednog do dva semestra ili od jednog do tri semestra . 

PRIMER 1 – student ekonomskog fakulteta – Student koji na studijama ekonomije ostvari 180 bodova u trajan­ju od 3 godine, u okviru ovih akademskih studija dobija zvanje ,,ekonomista”  kao stručno zvanje prvog stepena. Nakon završenih osnovnih akademskih studija u trajanju od 3 godine, student ima mogućnost da studije nastavi na specijalističkim studijama na nekoj od visokih strukovnih škola i u tom slučaju bi svi do tada stečeni poeni bili priznati. Ukoliko u trajanju od 4 godine osnovnih akademskih studija ostvari 240 bodova, dobija zvanje ,,diplomirani ekonomista”. Nakon ovog stepena obrazovanja, student svoje školovanje može nastaviti na master akademskim studijama koje iznose 60 poena (ukupno 300 ESPB), i nakon kojih se dobija zvanje ,,diplomirani ekonomista – master”. Nakon master akademskih studija, student se može odlučiti za specijalističke akademske studije i dodatnih 60 bodova kojim bi ostvario 360 ESPB bodova i time bi završio svoju akademsku karijeru zvan­jem “diplomirani ekonomista – specijalista”. U suprotnom , akademsku karijeru nakon master studija se može nastaviti upisom na doktorske studije pod uslovom da je prosečna ocena studiranja do tog nivoa obrazovanja iznad 8. Doktorske studije završavaju se odbranom doktorske disertacije i nose 180 ESPB bodova i zvanje ,,doktor ekonomskih nauka”  čime se akademska karijera završava.

PRIMER 2 – student visoke strukovne škole za menadžment – Student koji upiše visoku strukovnu školu za menadžment i koji u okviru osnovnih strukovnih studija u trajanju od 3 godine stekne 180 ESPB bodova, dobija stručno zvanje ,,menadzer” iz oblasti koje je studirao. Nakon ovog nivoa studija, student može nastaviti školovanje na specijalističkim strukovnim studijama koje iznose 60 ESPB bodova i sa ukupno 240 ESPB bodova i zvanjem  “strukovni menadžer -specijalista”  završava akademsku karijeru. U suprotnom, ukoliko student nakon završenih osnovnih strukovnih studija želi da upiše master studije, za to je potrebno da najpre upiše fakultet koji realizuje osnovne i master akademske studije i prenese do tada stečene ESPB bodove putem priznavanja položenih ispita sa prethodnog fakulteta. Pre upisa na master studije, obicno je neophodno položiti diferencijalne ispite u iznosu do 60 ESPB bodova kako bi se uskladila ova dva tipa osnovnih studija, i tek nakon toga preći na drugi stepen visokog obrazovanja koji podrazumeva master studije u trajanju od dve godine. Treba imati u vidu da ovakav put akademske karijere produžava vreme trajanja studija.

Sta znači studirati po Bolonji?

Bolonjsku deklaraciju potpisalo je 29 ministara obrazovanja evropskih ze­malja 19. juna 1999. godine u Bolonji. Republika Srbija je postala potpisni­ca Bolonjske deklaracije 2003. godine i tada se obavezala da će reformisati svoje visoko obrazovanje u skladu sa deklaracijom.

Cilj koji je postavljen je stvaranje evropske zone visokog obrazovanja. Time što bi studijski programi bili usaglašeni,akademski stepeni ujednačeni i time sto bi diplome mogle da se prevode među evropskim univerzitetima, povećala bi se međunarodna kompetitivnost.

Prijemni ispit

Kandidati koji konkurisu za upis polažu prijemni ispit, odnosno ispit za proveru sklonosti i sposobnosti ako je polaganje takvog ispita predviđeno konkursom. Prijemni ispit obuhvata programske sadržaje koji su izučavani u srednjoj školi u četvorogodišnjem trajanju, u struci za koju kandidat konkuriše . Kandidat je dužan da polaže sve ispite predviđene konkursom, za visokoškolsku ustanovu za koju konkuriše. Kandidati koji konkurišu za upis na visokoškolskim ustanovama iz polja umetnosti obavezni su da polože ispit za proveru sklonosti i sposobnosti . Pod položenim ispitom za proveru sklonosti i sposobnosti podrazumeva se postizanje broja bodova iznad praga koji utvrduju visokoškolske ustanove iz polja umetnosti pojedinačno . Srodne visokoškolske ustanove mogu utvrditi zajedničke iii jedinstvene pro­grame prijemnog ispita, odnosno ispita za proveru sklonosti i sposobnosti ,i održati zajednički prijemni ispit iii ispit za proveru sklonosti i sposobnosti, ukoliko je to konkursom utvrdeno.

Prijava za prijemni ispit

Kandidati prilikom prijave na konkurs podnose na uvid originalna dokumenta, a uz prijavni list podnose fo­tokopije sledećih dokumenata :

• • svedočanstvo za sve razrede srednje škole;
• • diplomu o položenom maturskom ispitu;
• • diplome sa republičkog iii međunarodnog takmičenja, ako ste kao učenici trećeg i četvrtog razreda srednje škole osvojili jedno od prve tri nagrade iz predmeta koji se polaze na prijemnom ispitu;
• • dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog ispita odnosno ispita za proveru sklonosti i sposobnosti.

Kandidat svojim potpisom na prijavnom listu potvrđuje da prihvata pravila prijemnog ispita. Na samom prijemnom ispitu ponesite dokument za identifikaciju – vazeću licnu kartu iii pasoš. Pre podele pitanja, dežurno lice utvrđuje identitet kandidata . Kandidat čiji identitet nije utvrđen ne može polagati pri­jemni ispit.

Za troskove koje fakultet ima u vezi sa sprovođenjem konkursa, kandidati plaćaju naknadu na žiro-racun fakulteta u iznosu koji odredi fakultet.

Fakulteti objavljuju liste prijavljenih kanditada za prijemni ispit na svojoj oglasnoj tabli i veb stranici, a kandidati mogu uložiti žalbe u slucaju tehničke greške (pogrešan broj bodova iz srednje škole) u roku koji je odredio fakultet.

Bodovanje zadataka sa prijemnih ispita i uspeha u dosadašnjem obrazovanju

Izbor kandidata za upis u prvu godinu osnovnih studija obavlja se prema rezultatu postignutom na prijem­nom ispitu, odnosno ispitu za proveru skolonosti i sposobnosti i prema opštem uspehu postignutom u sred­njoj školi. Rang lista se sačinjava prema ukupnom broju bodova svakog kandidata po utvrđenim merilima. Kandidat može osvojiti najvise 100 bodova.

Pod opštim uspehom u srednjoj školi podrazumeva se zbir prosečnih ocena iz svih predmeta sa numeričkim ocenama u prvom, drugom, trecem i četvrtom razredu, pomnožen sa 2 (dva). Po ovom osnovu kandidat može steći najmanje 16, a najvise 40 bodova. Pod opštim uspehom u srednjoj školi, prilikom konkurisanja na visokoškolske ustanove iz polja umetnosti, podrazumeva se zbir prosečnih ocena iz svih predmeta u prvom, drugom, trećem i četvrtom razredu. Po ovom osnovu kandidat može steći na visokoškolskim ustanovama iz polja umetnosti najmanje 8, a najviše 20 bodova. Prosečne ocene i opšti uspeh u srednjoj školi računaju se po pravili­ma zaokruživanja na dve decimale.

Rezultat koji kandidat postiže na prijemnom ispitu odnosno ispitu za proveru sklonosti i sposobnosti ocenjuje se od 0 do 60 bodova , odnosno od praga (propisanog od strane visokoškolske ustanove iz polja umetnosti) do 80 bodova, za kandidate na visokoškolskim ustanovama iz polja umetnosti .

Učenici trećeg ili četvrtog razreda srednje škole koji su osvojili neku od prve tri nagrade na republickom tak­mičenju, koje organizuje Ministarstvo prosvete ili na međunarodnom takmicenju , iz predmeta koji se polago na prijemnom ispitu imaju automatski maksimalan broj bodova iz tog predmeta na prijemnom ispitu.
Moguće je da fakulteti vrednuju i uspeh na takmičenjima iz predmeta koje nije moguće polagati za prijemni ispit za upis na fakultet.

Rang liste za upis, budžet i samofinansiranje

Visokoškolska ustanova utvrđuje jedinstvenu rang listu svih kandidata sa ukupnim brojem bodo­va stečenim po svim kriterijumima utvrđenim konkursom, bez obzira na način finansiranja . Na visokoškolskim ustanovama gde je predviđeno polaganje ispita za proveru sklonosti i sposobnosti pravo na rangiranje na jedinstvenoj rang listi imaju samo oni kandidati koji su položili ispit za proveru sklonosti i sposobnosti. Te visokoškolske ustanove utvrđuju jedinstvenu rang listu kandi­data koji su položili ispit za proveru sklonosti i sposobnosti sa ukupnim brojem bodova stečenim po svim kriterijumima utvrđenim konkursom, bez obzira na način finansiranja. Mesto na jedinstvenoj rang listi i broj ukupno postignutih bodova određuju da Ii kandidat može biti upisan u prvu godinu osnovnih odnosno integri­sanih studija.
Kandidat moze biti upisan na teret budzeta ako se nalazi na jedinstvenoj rang listi do broja odobrenog za upis kandidata na teret budzeta, koji je određen konkursom za visokoškolsku ustanovu, i ima vise od 50 bodova. Kandidat može biti upisan kao samofinansirajući student ukoliko se na jedinstvenoj rang listi nalazi do utvrdenog ukupnog broja studenata i ima najmanje 30 bodova.

Kandidat može podneti žalbu na regularnost postupka utvrdenog konkursom, regularnost prethodne provere sposobnosti, regularnog prijemnog ispita iii svog mesta na rang listi u roku od 36 sati od objavljivanja prelimi­narne rang liste. Žalba se podnosi nadležnoj komisiji fakulteta, koja donosi rešenje u roku od 24 sata.

Ako kandidat nije zadovoljan rešenjem, ima rok od 24 sata da podnese žalbu dekanu fakulteta u drugostepenom postupku. Dekan donosi konačno rešenje u roku od 24 sata od prijema žalbe.
Nakon odlučivanja po prispelim prigovorima, odnosno žalbama, visokoškolska ustanova utvrđuje i objavljuje konačnu rang listu svih kandidata sa ukupnim brojem bodova stečenim po svim kriterijumima utvrđenim konkur­som. Konačna rang lista je osnov za upis kandidata.
Kandidati koji steknu pravo na upis podnose:
• originalna dokumenta,
• izvod iz matične knjige rođenih,
• dva obrasca SV-20,
• indeks,
• dve fotografije formata 4,5 h 3,5 sm i jednu formata 2,5 h 2 i
• dokaz o uplati naknade za studente koji se sami finansiraju.
Fotokopije dokumenata kandidata koji nisu primljeni na konkurs se ne vraćaju .

BUDUCI BRUCOSI….

Došlo je vreme kada morate doneti jednu od najvažnijih odluka u vašem životu šta i gde studirati. Ta odluka odreduje vašu buduću karijeru, vaš budući posao i uspeh u životu. Želimo da vam damo nekoliko saveta na kraju ovog vodiča :

1. Studirajte ono što se traži i što će se i u budućnosti tražiti na tržištu rada. U suprotnom, gubite vreme, jer i najbolje studije su bezvredne i ne­-korisne, ako po diplomiranju ne možete da se zaposlite.

2. Studirajte ono što volite, a ako to nije ono što se traži, onda pokušajte da zavolite ono što se traži.

3. To što izaberete da studirate, studirajte sa punom energijom. Diploma nije cilj, ona je samo uzgredni rezultat. Pravi cilj je da steknete potrebna znanja i veštine tako da znate da radite vaš budući posao. Oni koji znaju da rade posao – uspeće u životu. Oni koji ne znaju, imaju bezvrednu diplomu i osuđeni su na nauspeh.

Izbor fakulteta će odrediti dalji tok vašeg života, i zato pri donošenju te odluke treba pazljivo izvagati prednosti i mane, želje i mogućnosti, a zatim doneti pravu odluku zbog koje se neće­ pokajati kasnije.
Kada je nešto važno dobro je da se prema tome ponašamo ozbiljno i odgovorno. Čime ćemo se baviti u životu jeste ozbiljna stvar i zato treba biti odgovoran pri izboru fakulteta. Biti odgovoran znači da znamo šta hocemo, zašto to hoćemo, kako to možemo da ostvarimo i koje su alternative ako je to teško ostvariti.
Najvažnije od svega – ostani veran/na sebi i svojim željama . Ova odlukama koliko teška bila, na kraju priče biće samo tvoja i moraćeš preuzeti odgovornost za nju.
Srecno!